МУЗЕЈ У БЕЛОЈ ЦРКВИ
Close Menu

ПЕТАР КУБИЧЕЛА - ПРИЛОГ ЗА МОНОГРАФИЈУ

ПРИЛОГ ЗА МОНОГРАФИЈУ

Уговором о поклону од 3.2.2017. године, Надежда Кубичела из Новог Сада је Музеју у Белој Цркви поклонила део заоставштине свог супруга, академског сликара Петра Кубичеле. Поклон чини 19 слика, 5 скица, 155 цртежа, 4 скулптуре и илутрације за различите часописе и књиге. Овај велики и значајан поклон музеју је повод за представљање биографије овог сликара, илустратора, професора, астронома, који је највећи део живота провео у Белој Цркви и Новом Саду.

Основни извори за састављање биографије Петра Кубичеле, налазе се у породичној документацији, преписци уметника, ретким интервјуима као и каталозима изложби и литератури. Петар Кубичела је био нарочито везан за два амбијента: Белу Цркву у којој је провео детињство и младост; и Нови Сад у коме је провео највећи део своје професионале каријере. У свом професионалном ангажману бавио се радом у просвети, сликањем, цртежом, и илустрацијом, док је у личном аспекту био изузетан познавалац и љубитељ астрономије, шаха и пливања.

О пореклу породице Кубичела има мало података. Познато је да се прве Кубичеле насељавају у Белу Цркву у исто време са породицама Могош и Панеску, највероватније из Румуније половином XIX века. У Белу Цркву се населио Петров прадеда, чији је син Константин радио као поштански чиновник најпре у Белој Цркви, затим се због природе посла са породицом одселио у Загреб, а потом у Земун. Његов син Ђуро (Петров отац) такође је био поштански чиновник. Своју службу је започео у Винковцима, а наставио у Новом Саду, да би се након пензионисања преселио у Белу Цркву.

Петар Кубичела је рођен у Ердевику , 19.3.1925. године, у породици где је отац Ђуро, био службеник у Дирекцији П.Т.Т. у Новом Саду, а мајка Марија (рођена Стојнић) домаћица . Године 1929, након очевог пензионисања, породица се сели у Белу Цркву (родитељи са двојицом синова: Милошем и Петром), где је 1930. године, рођен и најмлађи син, Александар. Петар у Белој Цркви завршава основну школу и првих шест разреда

Гимназије, али у условима окупације, матурирао је у Гимназији у Вршцу, 1944. године. Након ослобођења Беле Цркве, 1.10.1944. године, мобилисан је и заржан на раду у Агитроп-у као добар цртач. На Академији ликовних уметности у Београду је студирао у класи проф. Мила Милуновића (до Милуновићевог одласка са Академије 1946. године), а потом у класи проф. Недељка Гвозденовића. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду на сликарском одсеку 1949. године. Након завршетка студија, боравио је током два месеца у Алексиначким рудницима угља, посматрајући и скицирајући живот рудара. Након Академије уписује филозофију на Филозофском факултету у Београду, али од ових студија одустаје након две године. У Гимназији у Белој Цркви је од 1950. до 1959. године предавао основе ликовног васпитања са цртањем, филозофију и математику. Стручни професорски испит полаже у Београду, 1953. године на групи цртање. Године 1959. преселио се у Нови Сад где је у Школи за примењену уметност предавао цртање и сликање, техничко цртање, нацртну геометрију и перспективу, све до пензионисања 1986. године. Од УПИДИВ-а је 1974. године добио „Плакету и јубиларну диплому оснивача“, као признање за дугогодишњи рад на развоју и друштвеној афирмацији примењених уметности и дизајна у Војводини, а још једну, 1997. године, за педагошки рад из области ликовног стваралаштва. Од школе у којој је радио, Школа за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду, 1998. године добија признање поводом 50 година постојања и успешне сарадње са школом.

У Белој Цркви је био активан члан Гимнастичког друштва „Партизан“, као и Шаховског клуба „Бора Костић“, а у Новом Саду члан Савета за ликовно васпитање, члан Друштва ликовних педагога Војводине. Од оснивања 1953. године био је члан Астрономског друштва Србије „Руђер Бошковић“, а од 1960. године члан је Удружења уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ). Повремено је држао предавања из области ликовних уметности и астрономије на Народном универзитету у Белој Цркви, и добио награду од Сидикалне организације просветних радика Беле Цркве.

Петар Кубичела је био пасионирани љубитељ посматрања звезданог неба и астроном аматер. Са братом Александром је направио свој први телескоп – рефрактор, док је касније у радионици новосадске школе у којој је радио, усавршавао своје телескопе. Чланство у Српском астрономскм друштву „Руђер Бошковић“ и близак однос са братом, омогућили су му бројна познанства и контакте у свету Југословенске астрономије. Године 1961. Друштво је одредило Петра Кубичелу да буде вођа екипе Друштва која ће снимити потпуно помрачење Сунца на Хвару. Камером коју је сам конструисао, снимљено је делимично помрачење сунца на 137 плоча, док је део потпуног помрачења скицирао и касније израдио слику „Корона 61“. Посматрајући потпуно помрачење Сунца, 11.8.1999. година насликао је још једну слику „Корона“ коју је поклонио Астрономском друштву „Руђер Бошковић“.

Сликарством се непрестано бавио од Академије до дубоке старости. Приредио је две самосталне изложбе, једну у Белој Цркви (1953), а другу у Новом Саду (1962). Учествовао је на више колективних изложби, углавном са илустрацијама. Године 1957. Савет за просвету и културу Беле Цркве откупљује слику „Повратак са рада“ за збирку музеја. Учествовао је 1961. године на конкурсу Управе за изградњу палате Савезног извршног већа у Београду са сликом „Рађање Нове Југославије“. Слика је откупљена за Музеј револуције у Београду. Посебан део опуса Петра Кубичеле су слике инспирисане или у вези са астрономијом и посматрањем неба. Слика „Корона 61“ је настала након његовог посматрања помрачења Сунца на Хвару, 15. фебруара 1961. године, а трајно је изложена у Астрономској опсерваторији у Београду. На слици је поред приказа Сунчеве короне насликано и 34 портрета директних и индиректних учесника догађаја на Хвару, што композицију чини изузетно комплексном. Са неколико слика учествује у изложби поводом стогодишњице Белоцркванске гимназије, 1975. године, „Ученици и наставници Белоцркванске гиманзије ликовни уметници“. Астрономска опсерваторија је поводом свог стогодишњег јубилеја, 1987. године наручила слику са темом „Мисао Сенеке“ за улазни хол. Иако наруџбина није спроведена до краја, Кубичела је извео композицију на којој је у првом плану са леве стране приказан Сенека са свитком у рукама, док су у другом плану приказани многобројни мислиоци, научници, астрономи, физичари који гледају у небо на коме је исписана Сенекина мисао: „Ако би се звезде могле видети само са једне тачке Земљине кугле, људи би тамо непрестано одлазили да посматрају небо и да се диве чудесима неба“. Највећи део сликарског опуса Петра Кубичеле чине породични и наручени портрети, али и разноврсне жанр сцене као и композиције са пејзажима које је постепено разрађивао у различитим амбијентима Југославије (нарочито предели Босне и Далмације).

Углавном је сликао класичним техникама, уљем, без већег експериментисања, користећи најчешће лесонит као подлогу коју је сам припремао. Своје слике је редовно потписиваао танком четкицом ћирилично „Кубичела“, али без ознаке године настанка. По избору тема и приступу слици, може се рећи да је сликар који се бави искључиво предметним сликарством и који одабира сцене и формира композицију у амбијенту реалности. У првим деценијама свог рада је у оквиру социјално-ангажованог сликарства, југословенског покрета који је опште присутан, а са темама радних акција, рада, рудара... У каснијем периоду свог сликарског развоја формира специфичнију иконографију која се у вeликој мери базира на језик илустрације. Компонује више мањих сцена у једну већу композицију са наративним током, а са идејом да на једној слици представи комплексну идеју и процес њеног настанка. У разговору за часопис Васиона, Петар Кубичела је између осталог о својим радовима рекао: „Слика је у суштини начин да се забележи тренутак постојања нечег што постоји, што је постојало или би могло постојати у временском току ствари. Потреба за оваквим приказом промена у објектима сликарства долази сама по себи и доноси четврту димензију као природни дијалектички скок и прелаз из појма тренутне слике у нови квалитет: појам слике која се развија и мења се временом.“ Учествовао је на колективним изложбама УПИДИВ-а, али због лошег искуства са критиком током каснијих година је одстајао од конкурисања на изложбе.

Веома успешно се опробао у изради скулптура од којих је биста народног хероја Саве Мунћана изливена у бронзи и постављена у јавном простору Беле Цркве, испред Средњошколског центра. Остале скулптуре које је израдио су углавном портрети: портрет мајке, Владе Војновића, Зинке Симончић, портрет девојке, али и једну макету за споменик „Они који оптужују“. Готово сви радови су остали у виду гипсаних модела.

Значајан део Кубичелиног рада је везан за илустрацију, што је представљало важан извор прихода за породицу. Од 1959. године, редовно је ангажован на илустровању различитих часописа, уџбеника и књига. Илустрације за часопис „Васиона“ је радио редовно од 1955. године, а од 1959, и илустрације за дечије новине на мађарском у издању Форума из Новог Сада, „Jo Pájtás“ i „Mézeskalács“. У сарадњи са различитим издавачима, илустровао је бројне уџбенике (Познавање природе за 2. основне школе, Познавање природе за 4. разред основе школе, Hovoríme po Slovensky 7, Tanuljunk Magyarul, и друге, у издању Завода за уџбенике и настава средства) и разноврсне књиге, углавном школске лектире (Отон Жупанчић, Цицибан; Прежихов Воренц, Ђурђевак; Ioan Slavici, Florita din codru...).

Са илустрацијама је учествовао на више изложби и конкурса у којима је остварио значајне резултате. Редовно учествује са илстрацијама на изложби Форма у Новом Саду 1966, 1975, 1985. године На изложби ФОРМА-5, од УПИДИВ-а добија златну награду за илустрацију, 1974. године. Године 1964, 1973, 1975 и 1980, учествује на изложби „Златно перо Београда“ у оранизацији УЛУПУДС-а.

Петар Кубичела је преминуо у Новом Саду, 21.8.2007. године, а сахрањен је у Белој Цркви 24.8.2007. године.

Иако је повод за састављање и објављивање биографије Петра Кубичеле поклон Музеју у Белој Цркви од стране његове супруге Надежде, као уметник заслужује пажњу у оквиру стручне јавности. Његови радови се налазе у Музеју у Белој Цркви, Астрономској опсерваторији у Београду, као и у власништву сликаревих бројних пријатеља, родбине и супруге. Током читаве сликарске каријере је био заговорник реалистичког сликарства, сматрајући изузетним уметнике портретисте, што потврђују радови који су потпуно у домену предметног и реалног. Повремене сукобе у смислу разлика у ставовима је имао са колегама и критиком, претежно заговорницима енформела и радикалне апстракције. Посматрајући део опуса Петра Кубичеле стиче се утисак о уметнику који је своју пикторалну поетику изграђивао из оквира социјално ангажоване уметности у вредносне системе портрета и породице, а формирао сопствени илустративни ликовни језик.

Литература:
•Vokoun, Igor. Belocrkvanski slikari, u: Hronika Bele Crkve 1717-2017, priredio Živan Ištvanić, Bela Crkva: izdaje Živani Ištvanić, 2017.
•Вокоун, Игор. Слике Вароши – прикази Беле Цркве у сликарству поводом 300 година од оснивања града. Бела Црква: Народна библиотека, 2017.
•Ištvanić, Živan. Lexicona Belocrkvanica 2, Bela Crkva: izdaje Živan Ištvanić, 2008.
•Костић, Милета. Ученици и наставници белоцркванске гимназије ликовни уметници, Бела Црква: Раднички универзитет, 1975.
•Радованац, Милан. Проблеми Астрономске опсерваторије са културним добрима, у: Зборник радова конференције "Развој астрономије код Срба VI", Астр. друш. "Руђер Бошковић" бр. 10. 2011. године, стр. 199 – 202
•Rajčetić, Zdravko. UPIDIV 50 godina na ramenima velikana, Novi Sad: UPIDIV, 2014.
•Stanić, Nataša. Akademski slikar Petar Kubičela, interviju objavljen u: Vasiona broj 2-3/2006. godina 54, str. 114-125
•Суботић, Светолик. Сто година белоцркванске гимназије у: Споменица стогодишњице белоцркванске гимназије 1875-1975, Бела Црква: 1975.

Скраћенице:
МБЦ – Музеј у Белој Цркви
ПМФ – Природно-математички факултет
УЛУПУДС – Удружење ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Србије
УПИДИВ – Удружење ликоних уметника примењене уметности и дизајнера Војводине

РЕЗИМЕ

Петар Кубичела (19.3.1925- 21.8.2007) рођен у Ердевику, похађао је гимназију у Белој Цркви, а матурирао у Вршцу 1944. године. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду, на одсеку сликартва, 1949. године. У Белоцркванској гиманзији је предавао цртање од 1950 до 1959. године, а потом у Школи за примењену уметност у Новом Саду до пензионисања 1986. године. Био је активан члан УПИДИВ-а и Астрономског друштва "Руђер Бошковић". Претежно се бавио сликарством, али и илустрацијом за дечије часописе. Реализовао је две самосталне изложбе, а учествовао са радовима на више изложби УПИДИВ-а и УЛУПУДС-а. Данас се његови радови налазе у Музеју у Белој Цркви, Астрономској опсерваторији у Београду, као и у приватном власништву.
______________________________________________________________

1У архиви Музеја у Белој Цркви се чува грађа која је основни извор за састављање биографје сликара: Писмо Петра Кубичеле у коме наводи своју биографију, упућено Живану Иштванићу 16.11.2003. године ради састављања биографија за Лексикон; интервју Игора Вокоуна, Музеј у Белој Цркви са Надеждом Кубичела у Новом Саду од 6.2.2017. године; документација о примопредаји поклона Музеју у Белој Цркви, фотографије радова Петра Кубичеле (поклон музеју од уметникове супруге, а један део фотографија је поклон од Живана Иштванића) копије неких релевантнијих докумената који се односе на живот и рад сликара.

2Писмо Петра Кубичеле у коме наводи биографске податке о свом оцу Ђури Кубичели упућено Живану Иштванићу 28.10.2003.

3Као службеник Поште, Ђуро Кубичела је био принуђен да више пута сели своју породицу, па је стога Петар рођен у кући родитеља своје мајке у Ердевику, да би се касније преселили у Нови Сад.

4Током живота у Новом Саду, Петру са догодила несрећа да је као дете у игри пао и повредио једно око. До краја живота је остао слеп на једном оку.

5У време окупације, у Белој Цркви су затворени виши разреди гимназије, па је једино решење за ученике било да путју у Вршац. Упор. Светолик Суботић, Сто година белоцрквснек гимназије, у: Споменица стогодишњици белоцркванске гимназије, Бела Црква, 1975, стр. 33-46

6Током рада у Белоцркванској гимназији је водио секцију за ликовну уметност, као и са групом ученика заинтересованих за астрономију основао Подружницу Астрономског друштва "Руђер Бошковић".

7Касније Образовни центар за дизајн "Богдан Шупут", а потом Школа за дизајн "Богдан Шупут" Нови Сад.

8Током рада у Школи за примењену уметност обављао је и разне функције у школи. Био је председник Школског савета, председник Управног одбора, као и члан бројних комисија.

9Петров брат Александар Кубичела (1930-2017) дипломирао је на групи астрономије на Природно-математичком факултету у Београду, где је касније и докторирао, 1973. године. Радио је у Астрономској опсерваторији у Београду, био је шеф Групе за астрофизику на ПМФ-у и руководилац научно-истраживачких пројеката.

10Делимично помрачење Сунца 1961. године је био један од значајнијих догађаја у историји југословенске астрономије, када се на Хвару окупило више страних и југословенских астронома.

11За културу града Београда је 2008. године од сликареве супруге откупио рад "Корона 61" и уступио Астрономској опсерваторији на чување и излагање. Милан Радованац, Проблеми Астрономске опсерваторије са културним добрима, стр. 198 – 202

12Упор. Милан Радованац, наведено дело стр. 198-200.

13У разговору са уметниковом супругом сазнајемо да је вођење хронологије својих радова сматрао бесмисленим и да је сматрао непотребним бележење када је која слика настала.

14Интервју Наташе Станић, Народна опсерваторија Београд са сликарем Петром Кубичелом, објављен у часопису Васиона бр. 2-3, 2006. године, стр125

15У поменутом интервјуу у часопису Васиона говори веома лоше о критици која је његове радове оценила застарелим.

16У локалној белоцркванској штампи, Живан Иштванић објављује IN MEMORIAM Петру Кубичели, професору, БЦфлеш, број 28, 14.9.2007. године.
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље

ИСТОРИЈАТ

За оснивање Музеја у Белој Цркви везујемо 1877. годину и одлуку Белоцркванског магистрата да са радом отпочне М...Више

СТАЛНА ПОСТАВКА

Стална музејска поставка има традицију и континуитет од поновног оснивања музеја, 1954. године до данас. Смеште...
Више

ПОСЕТА МУЗЕЈУ

Музеј у Белој Цркви се налази у центру Беле Цркве, на адреси: 1. Октобра 38, поред зграде Историјског архива Бела...
Више
Top