ВАЈАРСКА КОЛОНИЈА ЈАСЕНОВО

Уметничке колоније имају дугу историју чији је значај пре свега сусретање уметника различитог сензибилитета, а у циљу размене уметничких искустава и успостављања нових познанстава и потенцијалних партнерстава. Саме колоније имају дугу традицију чији се историјско-уметнички значај огледа у продукцији дела савремене уметности, пружајући увид у развој визуелне културе и захтеве еволуције друштва. Суочавајући се са бројним проблемима свог времена, колоније често опстају захваљујући ентузијазму појединаца, али и значају саме организације за локалну средину.

Зачетак формирања Вајарске колоније Јасеново је у иницијативи и идеји окупљеној око Српка Савића, адвоката из Београда, а пореклом из Јасенова, и Слободана Савића, вајара и професора конзервације скулптуре на Факултету примењених уметности у Београду. Иницијална идеја која је настала 2005. године била је формирање уметничке колоније која би окупљала визуелне уметнике различитих сензибилитета, који раде у најразличитијим медијима: цртеж, слика, фотографија, инсталација, скулптура. Уметници би се окупљали на плажи „Гат„ која је на обали реке Караш, током августа месеца, у временском оквиру од десет дана. Током трајања саме колоније, смештај је организован у породичној кући Српка Савића у селу Јасеново, а продукција радова би се чувала као трајни доказ постојања колоније у самој кући. Организатор колоније је Еколошко друштво „Караш“ у сарадњи са Месном заједницом Јасеново, а домаћини су породица Српка Савића и мештани села Јасенова.

Прво окупљање уметника је трајало од 14. до 21. августа 2006. године када се окупило осамнаест визуелних уметника. Радови који су настали у прве две године су првенствено радови на папиру, претежно цртежи, али и неколицина скулптура. Трећа по реду колонија је окупила уметнике који су вајали у глини, што се показало као непрактично решење, јер спољни климатски услови (висока температура и променљива влажност ваздуха) током августа месеца нису дозволили да радови опстану. Од 2009. године, колонија је по избору материјала у коме се скулптуре изводе искључиво орјентисана на дрво. Колонија функционише по систему директног позива уметника од стране селектора. Избор учесника врши селектор колоније, проф. Слободан Савић са сарадницима, одабирујући и позивајући у просеку десет уметника међу којима се обавезно налази неколико младих вајара, као и афирмисани уметници и професори уметничких академија. Од 2015. године колонија поприма међународни карактер, учешћем првог иностраног уметника из Мексика, Давида Акоста Фарфана, да би у наредним годинама задржала интернационалност.

Парк скулптура почиње да се развија од 2007. године, када су постављени први радови. Позиција самог парка је у непосредној близини плаже „Гат“ на којој уметници стварају радове, а који је омеђен једноставном оградом. Суштинска замисао парка скулптура је да се сви радови који настају на колонији постављају на бетонске постаменте, како би сви учесници имали свој рад постављен у јавном простору. Временом се парк проширивао, узрокован увећаном продукцијом радова, где данас заузима површину од готово једног хектара. Због специфичности, али и осетљивости дрвета као материјала, одржавање самог парка је изазов са којим се сурећу организатори, доводећи конзерваторе и студенте конзервације ради заштите скулптура. Тако је у више наврата спровођен процес основне заштите импрегнацијом ради чувања изложених дела.

Вајарска колонија ствара и јединствену грађу у виду редовне израде плаката и промотивних флајера (афиша) које прате сваки сазив, као и стварање хемеротеке, исечака из претежно локалне штампе са прилозима о одржавању сваког скупа. Такође посебно значајан аспект вођења архиве о колонији је попис насталих радова сачињен у оквиру пописа уметничких дела на територији општина Бела Црква, Алибунар, Пландиште и града Вршца који су реализовали двоје историчара уметности, виши кустос Драгана Куручев из Градског музеја Вршац и кустос Игор Вокоун из Музеја у Белој Цркви. Овим пописом евидентирано је 175 уметничко дело, од којих 119 скулптура, а укупно 40 скулптура се у 2019. години налази постављено у парку. Неколицина радова је током година, због лошег стања уклоњена из парка и смештена у депо, а на њихово место постављени други радови.

У циљу промовисања саме колоније, реализовано је неколико изложби радова у Белој Цркви. У оквиру прве колоније, у простору читаонице Народне библиотеке, реализована је изложба цртежа, 2006. године, а потом, још једна изложба скулптуре у истом простору 2014. године. У галеријском простору Музеја у Белој Цркви постављена је изложба поводом шест година постојања колоније, 2012. године, као и избор радова поводом деценије постојања „5 од Х“, 2015. године.

Сама продукција радова је крајње хетерогена, а једина веза међу радовима је материјал у коме су настали. Када се у целости сагледа продукција насталих уметничких дела, остаје утисак опште присутности фигурације, како у оквиру језика опонашања природних форми, тако и геометризације и апстрактних форми. На појединим радовима уочава се фигурација реализоване конкретне форме, као што су глава коња, женска фигура, торзо или портрет, док је присутније компоновање у геометрије и геометризације. Оно што чини специфичност колоније је да су радови не само израз настао у временском оквиру од десет дана, већ и да се форма изведених скулптура често прожима кроз остатак опуса самих уметника. Естетски и ликовни језик уметничких дела насталих у Јасенову стога чине елемент у хетерогеној целини опуса сваког појединачног уметника.

Значајан помак у развоју колоније одвија се 2019. године учешћем уметнице која се првенствено бави сликањем мурала, Јури Хамаде из Јапана. Уметница је уместо извођења скулптуре, насликала мурал на зиду зграде месне канцеларије, чиме је простор самог парка скулптура проширен и заузима део јавног простора у центру села. Исте године, на самој плажи „Гат“, свој рад „Столице“, концепт изведен по конкурсу 2012. године у Кашкаишу, Португалу, поставили су двоје уметника професора на универзитету Веракрузана у Мексику, Милена Милошевић и Урош Ушћебрка. Оваквим изменама у основном концепту колоније заправо долази до проширења самог уметничког простора, али и учвршћивања утицаја уметника на локалну средину, која не само да прихвата колонију која се дешава у њиховом амбијенту, већ и подстиче на даљи развој и одрживост.

Списак уметника који су учествовали на Вајарској колонији Јасеново у периоду од 2006. до 2019. године.

1. Небојша Алексић

2. Миливоје Аксентијевић

3. Мијат Бабић

4. Горан Беуковић

5. Ненад Брачић

6. Јован Булат

7. Ненад Бурнић

8. Андрија Васиљевић

9. Оливера Ванић

10. Александар Вечериновић

11. Љиљана Војводић

12. Јелена Вујанић

13. Нина Вујасин

14. Гордана Гогић

15. Бојан Голубовић

16. Љубица Грујић

17. Немања Дабижљевић

18. Тамара Драган

19. Мирјана Дружетић

20. Игор Ђорђевић

21. Јелена Ђорђевић

22. Миодраг Елезовић

23. Кенџи Ендо - Kenji Endo (Јапан)

24. Борис Зечевић

25. Зоран Ивановић

26. Милица Игњатовић

27. Иван Јеремић

28. Снежана Јеремић

29. Бојан Јовановић

30. Ђорђе Јовановић

31. Мина Јовић

32. Татјана Каравелић

33. Марко Кресоја

34. Јована Кривокућа

35. Бојан Крстић

36. Киаодан Ксијанг - Qiaodan Xiang (Кина)

37. Марко Лађушић

38. Ана Лазић

39. Живко Лазић

40. Игор Марковић

41. Милан Марковић

42. Милосав Марковић

43. Радивоје Раде Марковић

44. Дубравко Миладиновић

45. Бранко Милановић

46. Марија Миленковић

47. Ивана Миловановић

48. Ненад Миловановић

49. Драгана Милосављевић

50. Милена Милошевић (Мексико)

51. Александар Милутиновић

52. Јелена Михајловић

53. Миа Николић

54. Катарина Павловић

55. Милорад Панић

56. Јована Петковић

57. Љиљана Петковић

58. Бојана Петровић

59. Раде Пилиповић

60. Наташа Радоја

61. Педро Хесус Ореа Рејес - Pedro Jesús Orea Reyes (Мексико)

62. Љиљана Ривић

63. Слободан Бане Савић

64. Taro Sakamoto (Јапан)

65. Катрина Садрак - Katrina Sadrak (Енглеска)

66. Драган Сибиновић

67. Драган Сиљаноски

68. Снежана Симоновић

69. Сања Спасић

70. Милан Срећковић

71. Мирољуб Стаменковић

72. Марко Станковић

73. Миодраг Станковић

74. Стефан Станковић Перић

75. Драгица Стојадинов

76. Драгана Стојадинов

77. Владета Стојић

78. Страхиња Сушић

79. Масуми Такешита - Masumi Takeshita (Јапан)

80. Ивона Тењи

81. Наташа Тепавчевић

82. Божо Терзић

83. Јелена Тодоровић

84. Мелита Тодоровић (Немачка)

85. Урош Ушћебрка (Мексико)

86. Виктор Давид Акоста Фарфан - Victor David Acosta Farfán (Мексико)

87. Јури Хамада - Juri Hamada (Јапан)

88. Арман Хамбарџумјан - Arman Hambardzumyan (Јерменија)

89. Тамара Цветић

90. Снежана Црноглавац

91. Александар Шеровић

92. Ружица Шпановић

Током четрнаест година трајања колоније настало је преко стотину радова који превазилазе галеријски формат, формиран је јединствен амбијентални простор за стварање скулптура, али и њихово трајно излагање у парку. На овај начин су свој траг у Јасенову оставили бројни аутори, стварајући јединствену колекцију скулптуре у дрвету, али и уникатни парк скулптура на овим просторима. Сама колекција радова се може посматрати и као узорак за сагледавање развоја фигурације у дрвету, али и кључних елемената за тумачење појединачних ликовних израза и сензибилитета вајара.