ИЗЛАГАЊЕ ПРЕДМЕТА ИЗ МУЗЕЈА У БЕЛОЈ ЦРКВИ НА ИЗЛОЖБИ „ЧАСНЕ ЕПОЛЕТЕ. ИСТОРИЈА РУСКИХ КАДЕТСКИХ КОРПУСА ОД XVIII ДО XXI VEKA“ У МОСКВИ
Значајан траг у белоцркванској средини, али и на ширем простору Краљевине Југославије, оставило је постојање и деловање руске емиграције и руских стручних школа. Значај руске емиграцје је у великом доприносу развоја различитих наука и струка као и унапређивању и уношењу новина на културној и друштвеној сцени краљевне. Присуство Кадетских корпуса је видно, не само у свакодневном животу становништва од двадесетих година прошлог века, већ и у бројним материјалним доказима који су остали за кадетима, а чувају се у различитим јавним и приватним колекцијама. У Музеју у Белој Цркви се чува неколицина предмета који сведоче, али и делимично илуструју живот у „Првом руском великог кнеза Константина Константиновича кадетском корпусу“.
Први руски великог кнеза Константина Константиновича кадетски корпус добија свој назив 1929. године, када је на захтев Војног министарства пресељен из Сарајева у Белу Цркву. Сам Корпус је настао спајањем остатака више корпуса: Оденског, Полоцког, Кијевског, Сибирског и по доласку у Белу Цркву, Кримског. Смештен у згради бивше аустроугарске касарне у Белој Цркви, Корпус је изградио сопствени свакодневни живот кадета и професора по строго утврђеном дневном распореду часова, спортских активности, музичких проба, важбања... Унутар Корпуса, налазило се све што је било потребно за комплетно функционисање школе: опремљене учионице, спаваоне, простори за провођење времена, библиотека и музеј. Корпус је због рата прекинуо своје активности 1941. године, а 10. септембра 1944. године, кадети са особљем Корпуса напуштају Југославију. Сам музеј корпуса је основан 1925. године и у њему је чувано око 3000 најразноврснијих предмета, а по уласку совјетске војне управе, највећи део предмета је спаљен.
Две кадетске блузе настале 1913/14 године (једна пореклом из Сибирског кадетског корпуса), школска свеска ученика Донског кадетског корпуса и тањир из Хабаровског кадетског корпуса, осликавају свакодневицу и живот у школи. Меморијална плоча генералу Врангелу која се првобитно налазила у музеју „Првог руског великог кнеза Константина Константиновича кадетском корпусу“, као и књига „Опис музеја“ сведоче о значају културних вредности које је руска емиграција баштинила у оквиру својих институција. За разумевање функционисања саме школе као и стицање увида у начин живота Корпуса, значајне су бројне фотографије и негативи на стаклу на основу којих се може сагледати живот кадета и професора. Можда најважнији документ о постојању и раду корпуса у Белој Цркви је Уписник – азбучник кадетског корпуса који се чува у фонду Историјског архива Бела Црква. Ови предмети су само део елемената који говоре о односу Беле Цркве према руским кадетима, али и важности чувања предмета који се односе на њихов боравак и рад у Банату.
На великој међународној изложби „Часне еполете. Историја Руских кадетских корпуса од XVIII до XXI века“ (Честь родного погона. История кадетских корпусов России XVIII-XXI вв.) у организацији Државног музејско-изложбеног центра РОСИЗО, Министарства културе Руске Федерације, Министарства одбране Руске Федерације, Министарства образовања и науке Руске Федерације, Мањежа и галерије “Тријумф”, постављеној у изложбеном центру „Мањеж" у Москви, излагано је седам предмета из збирке Музеја у Белој Цркви и фонда Историјског архива Бела Црква. Након више година припрема, дана 22.2.2018. у 18 часова, отворена је изложба у присуству бројних гостију. На отварању су у уводном делу свирали кадети из Московског кадетског корпуса. Потом је се присутнима испред организатора поставке обратио диреткор Државног музејско-изложбеног центра РОСИЗО Сергеј Перов. Министар културе Руске Федерације Владимир Медински је након прочитаног писма подршке које је упутио председник Руске Федерације Владимир Путин, одржао говор о значају Кадетских корпуса за општеруску културу. Директор Музејског центра града Москве Александар Кибовски, говрио је о наслеђу које су војска и кадетски корпуси оставили у музејима Москве и Русије. На крају, о самој изложби је говорила ауторка истроричарка и архивиста, Олга Барковец. Изложба је за посетиоце била отворена од 23.2.2018. до 11.3.2018. године. Као представник Музеја у Белој Цркви и стручни сарадник, отварању изложбе је присуствовао кустос-историчар уметности, Игор Вокоун.
За потребе изложбе позајмљиван је материјал из бројних установа из читаве Русије: Ермитажа, Државног историјског музеја у Москви, Третјаковске галерије, Државног архива председника Руске Федерације, Државног историјског архива, и бројних других руских установа, Музеја у Белој Цркви, Историјског архива Бела Црква, као и колекција у САД. За потребе реализације изложбе ауторка је обавила истраживања у бројним музејима, архивима, галеријама и јавним и приватним колекцијама широм света.
Изложба је због своје комплексности подељена у више целина које прати архитектонско решење поставке: Историја Кадетских корпуса у XVIII веку; Историја Кадетских корпуса у XIX веку (до 1881. године); Историја Кадеских корпуса крајем XIX и почетком ХХ века; Кадетски корпуси у емиграцији 1920-1964; Стварање Суворовских школа и војно-маринских школа у СССР 1943-1960. године; Кадетско образовање у савременој Русији. На овој великој изложби, предмети из белоцркванских установа су били изложени у сегменту у коме је представљен део историјата Кадетских корпуса у емиграцији. У овом сегменту изложбе, посебно место заузимају две кадетске блузе из збирке Музеја у Белој Цркви, као и Меморијална плоча генералу Врангелу. Приказивање великог броја оригиналних музеалија (докумената, фотографија, графика, акварела, књига, слика, скулптура, оружја униформи...), преко 1000 предмета, захтевало је не само велики излагачки простор, већ и техничку опремљеност. Изложба је савремено конципирана, где су поред оригиналног историјског и уметничког материјала постављене и бројне мултимедијалне презентације, видео и аудио снимци.
Музеј у Белој Цркви се увек труди да изађе у сусрет колегама и сарадницима приликом истраживања и реализације различитих изложби. Тако су претходних година предмети из збирки музеја учествовали на бројним изложбама у Новом Саду, Панчеву и Вршцу презентујући културно наслеђе Беле Цркве. Значај презентовања музелија на националним и међународним изложбама не само да презентује локлано наслеђе у већим срединама, већ и значај саме локалне средине у националним ширим круговима.
Учешће Музеја у Белој Цркви и Историјског архива Бела Црква на овако великој и значајној међународној изложби у центру Москве говори у прилог значају предмета и културног наслеђа које установе заштите културних добара баштине у Белој Цркви, али значају саме Беле Цркве на историјској мапи Европе и Света.
