Историјат

Друга етапа у раду Музеја у Белој Цркви започиње одлуком Народног одбора од 19. марта 1954. године о основању Среског музеја у Белој Цркви, коме је уступљена зграда у центру града са циљем „очувања и неговања лепе и богате прошлости овог краја“. Први управник музеја је био проф. Светолик Суботић, који је и започео прикупљање предмета за музеј и радио на формирању збирки које и данас постоје. Данас се Музеј налази у саставу Народне библиотеке у Белој Цркви, као организациона јединица, а у збиркама се чува око 5000 предмета.

Музеј је смештен у згради у центру Беле Цркве. На спратном делу зграде је изложбени простор са сталном музејском поставком, а у приземљу галеријски простор за привремене и повремене изложбе. Стална поставка је за посетиоце први пут отворена 1954. године, временом је мењала број предмета, као и распоред изложених музеалија. Данас су у сталној музејској поставци изложени најрепрезентативнији предмети из археолошке, етнолошке, ликовне и историјске збирке. У галеријском простору се приређују повремене изложбе предмета из музејских збирки, гостујуће изложбе и изложбе радова савремених уметника са којима музеј остварује сарадњу.

Музеј се налази у једноспратној згради са главним улазом на средини уличне фасаде, грађеној као резиденцијални обекат имућније породице, да би касније зграда била адаптирана за потребе установе. Приземље је подељено у два засебна дела (лево и десно од улаза), док спрат повезује целокупну површину објекта у једну целину. Зграда је грађена највероватније почетком XIX века, од печене цигле са ознаком произвођача „W“, а касније је у више наврата дограђивана и прерађивана. Како је првобитна намена објекта резиденцијална, сам простор у згради је сходно томе пројектован и осмишљен. У приземљу се налази део простора који је коришћен у сврху локала, док су на спратном делу просторије са високом таваницом, које су свакако биле резиденцијалне намене. На уличној фасади, изнад улаза у објекат, постављен је балкон са металном оградом и декоративним конзолама испод балкона.

Након Другог светског рата, зграда се проглашава општенародном имовином. Након вишегодишњег тражења намене објекта, 1954. године усељује се Музеј који у почетку свог рада користи само просторије на спрату, да би постепено почео да користи целокупан капацитет објекта. Од 1989 године зградамузеја има вредност споменика културе „због своје велике старости, интересантног архитектонског решења и локације". Године 2008, заменом и поправком оштећеног крова, почињу опсежни радови на реконструкцији и уређењу објекта музеја, а финансираним од стране локалне самоуправе, Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АПВ и Министарства културе и информисања РС. Током трајања радова на објекту музеј је делимично остајао отворен за посетиоце.