Стална музејска поставка

Стална музејска поставка се данас простире на спрату објекта, на површини од 216 м2, у овиру које су изложени најрепрезентативнији предмети из Ликовне, Историјске, Археолошке збирке и Збирке Примењене уметности. На улазу у сталну поставку посетиоци се најпре сусрећу са историјом музеја и музејске делатности у Белој Цркви која датире од 1877. године и сматра се најстаријом на простору Војводине. У засебној просторији је изложен археолошки материјал, предстваљен хронолошки према периодизацији од неолита до позне антике (период Сармата), са назнакама локалитета на којима је пронађен. Сликарство је заступљено у две изложбене сале од којих су у једној постављене иконе српског и румунског православља XVIII и XIX века, док је у суседној сали изложено портретно сликарство XIX века. У оквиру поставке, акценат међу изложеним предметима је стављен на групу материјала који се односи на историју Банатске војне границе, њено трајање и укидање 1872. године. У засебној просторији су изложени предмети који се односе на присуство руске емиграције, као и рад и деловање Руских кадетских корпуса у Белој Цркви.

Стална поставка Музеја у Белој Цркви приказује историјат развоја града од најранијих времена до данас, са акцентом на поједине значајне историјске догађаје који су се одвили на простору Беле Цркве. Поставка је у целости двојезична (српски и енглески језик).