Етнолошку збирку чини око три стотине разноврсних предмета који су прикупљани у селима околине Беле Цркве. Предмети у збирци су везани за специфичну етнографску групу Банатских Хера и као целина осликавају етнографске карактеристике српског становништва у Белоцркванској котлини. Збирка је подељена у више подцелина: покућство, ткање, пољопривреда и верски живот. Банатске Хере су српско становништво које се почетком XVIII века насељава у јужном Банату, бежећи од најезди Турака из Херцеговине и Црне Горе. Временом, асимилујући се у великој мери са осталим локалним становништвом, Хере ипак задржавају део сопствених, јединствених етнографских карактеристика. Етнографски предмети у Музеју, који се односе на Банатске Хере, датовани су у период од краја XIX века до половине XX века и осликавају живот српског становништва у овом временском оквиру.
О централном делу куће, кухињи, сведочи бројно сачувано посуђе међу којима су поред бардака, цепуље, различитих цедиљки и крчага, присутни авани и модле за куглоф. Овако широк спектар покућства сведочи о не само процесима асимилације, већ и комплексне заједнице становништва Јужног Баната.
Ткање и ткачка радиност, заступљена је кроз низ предмета од разбоја који је пореклом из села Ланговет (данашња Румунија), преко преслица и другог ткачког прибора до ћилима и других тканих предмета који сведоче о начину израде и визуелном идентитету ове етничке групе.
Елементи пољопривреде, који су окосница живота заједнице Банатских Хера представљени су бројним алаткама. Ашов, грабуље, кључ за скидање сламе, преса за грожђе, круњач за кукуруз су елементи свакодневице живота на селу.
Предмети за етнолошку збирку су систематски прикупљани током педесетих и шездесетих година двадесетог века залагањем тадашње Управе Музеја. У више наврата су обилажена села у околини Беле Цркве, са намером промовисања Музеја, као и прибављања предмета за поклон и откуп. Најчешћи начин аквизиције етнографског материјала је посредством ученика средњих школа, који су за Музеј прибављали предмете од својих укућана.
