Од 1954. године постепено је увећавана и обогаћивана стручна музејска библиотека, намењена истраживачима и запосленима у установи, а за потребе истраживачког рада. За потребе библиотеке је углавном набављана литература путем међумузејске размене, поклонима, као и куповином значајнијих издања. Око 3.500 монографских и 2000 серијских јединица на српском, румунском, немачком, мађарском, енглеском и другим језицима чини библиотечки фонд. Најзначајнији дародавци књига и литературе за музејску библиотеку, чији поклони чине велики део библиотечког фонда, јесу: Богдан Т. Станојев из Јасенова, Озрен М. Радосављевић из Црвене Цркве, Јавор Рашајски из Вршца, Живан Иштванић из Беле Цркве, Димитрије Мадас из Ковина, Георг Џукић из Београда. Библиотеку по класификацији чини разноврсна литература, приручници и друге монографске публикације из области уметности, етнологије, историје, археологије, природних наука и др. Значајан део библиотеке чини периодика – зборници и гласници рзличитих музејских и других кућа у Србији и шире, а у којима су објављивани стручни и научни текстови на различите теме.
Како намена музејске библиотеке није једино за проучавање музеалија које се чувају унутар музеја, већ и да кроз свој фонд представи значајне елемете живота у Белој Цркви и околини, овде се чувају књиге које су се раније налазиле у другим библиотекама, а на различите начине су пристигле у Музеј. Тако део фонда чине и књиге из библиотека институција које данас не постоје: Кадетског корпуса у Белој Цркви, Маријанског института, Реалне гимназије, Мађарског дома, Читаонице у Јасенову, али и приватних библиотека Јоцике Путника, Петра Кубичеле, Растка Рашајског и других.
Осим разноврсне литературе, у библиотеци се чува и хемеротека коју сачињава претежно локална штампа. Као и архивска грађа, штампа представља важан извор приликом научно-истраживачког рада, те је стога хемеротека важно стециште информација које се односе не само на историјат Музеја, већ и различитих области. Бројеви или комплети белоцркванских новина, "БЦ Флеш"-а, "Weisskirchen Nachrichten", "Вршачке куле", као и поједини бројеви локлане штампе са краја XIX и почетка XX века су најзначајнији елемент музејске хемеротеке.
У склопу музејске библиотеке је и архива, која садржи грађу и документацију о Музеју, плакате изложби и других дешавања која су реализована. Иако Музеј током друге половине XX и у XXI веку функционише углавном као јединица у склопу других установа, сам процес рада условио је формирање интерне архиве. Ова архива се односи искључиво на историјат установе и један је од основних извора за бављење историјом Музеја у Белој Цркви.
