МУЗЕЈ У БЕЛОЈ ЦРКВИ
Close Menu

Уметност

Ликовну збирку чине слике, скулптуре, цртежи и графике претежно везани за локалну средину, а хронолошки обухватају оквир од XVIII до XXI века. У збирци су присутни радови локалних уметника XIX века: Арсенија Јакшића, Арсенија Петровића, Симеона Мичина, Аксентија Маришеска, Георгија Путника, али и радови уметника XX века: Стојана Трумића, Петра Кубичеле, као и дела савремене уметности. Као и остале збирке Музеја, за ликовну збирку су током првих деценија након оснивања (1954. године) откупљивани уметнички радови, док су касније аквизиције пристизале искључиво путем поклона.

Најстарији предмети у ликовној збирци су иконе из XVIII века, рађене у техници темпера на дасци. Ових свега неколико икона указују на значајан оквир српског зографског сликарства, као и сликарства које се развија у црквама и манастирима околине Беле Цркве. Међу осталим предметима сакралне намене у ликовниј збирци је посебно важан осликани Часни крст, могуће рад Махајла Живковића. Крст представља вешту комбинацију дрворезбарског и иконописачког рада. У средишњем делу је приказ распећа, док су у медаљонима на крацима крста приказана четворица јеванђелиста, док су у бази крста приказане Адамова лобања и кости. О значају култа и поштовања Светог Спиридона (заштитника обућара) говори у прилог чињеница да се у Музеју чувају два приказа овог светитеља. Икона са барјака за заставу обућарског цеха на којој је са једне стране приказан Св. Спиридон, а са друге стране се налази приказ обућа, рад Арсенија Јакшића почетком XIX века је важан пример рада сликарске породице Јакшић. Још један приказ светитеља налазимо на застави обућарског цеха, која је рад Јована Путника, крајем XIX века.

Значајну целину у оквиру ликовне збирке чине бројни портрети, настали у широком хронолошком оквиру од половине XIX века до радова савремених уметника. За два бидермајер портрета браће трговаца, Георгија и Гаврила Стефановића из Беле Цркве, насталих половином XIX века, претпоставља се да су рад сликара Арсенија Петровића. Два сачувана цртежа Милана Милутиновића, са приказима блиских чланова уметникове породице, једини су међу три позната рада овог уметника који се чувају у јавним збиркама. Банатско портретно сликарство XIX века у ликовној збирци Музеја у Белој Цркви представљају и радови Аксентија Маришеска, Симеона Мичина, као и више портрета о чијем ауторству немамо података. Међу портретима новијег времена у збирци су присутни аутопортрети: Петра Кубичеле из 1945. године, Ненада Брачића из 1972. године, Терезе Стаменковић из 1996. године. За Белоцркване је посебно занимљива серија портрета у цртежу, рад Петра Кубичеле, на којима су портретисани Белоцрквани са којима је уметник радио и сарађивао током педесетих година двадесетог века.

Историјске композиције представљају значајно културно наслеђе за сваку средину. Три велике слике Георгија Путника, од којих су две копије познатих композиција мађарских уметника, изложене су у сталној поставци Музеја. Серија слика са тематиком славне поршлости српског народа, аутора Симеона Мичина, свакако је значајна грађа за познавање и разумевање развоја српске националне свести и идентитета у XIX веку.

Слика настала у техници уље на платну: "Долазак Фрање Јосифа у Белу Цркву" рад Симеона Мичина, једина је до сада позната историјска композиција која приказује догађај који се одвио у Белој Цркви. На слици је приказан цар који седи у кочији, а кога окружује велики број Белоцрквана, док су у првом плану бочно приказани граничари на коњима. Значај ове слике је и у томе што верно илуструје костим, граничарску униформу.

Страни аутори су слабије заступљени у ликовној збирци. Свега је неколицина радова руских сликара Јефима Чепцова, Ане Маковске и Николаја Богољубова, а чувају се и три графичка листа белгијског уметника, члана групе COBRA, Гијома Корнеја ван Беверлоа.

Скулптуру у Музеју чине претежно бисте изведене у различитим материјалима, а најчешће гипсу. Биста Марије Терезије из 1914. године, рад славног мађарског вајара Матрај Лајоша је изванредан пример коришћења уметничког дела у сврху политичке пропаганде. Скулптура је настала уочи Првог светског рата како би била постављена у јавни простор и ауторитетом портретисане царице подизала осећај националне припадности и морала у ратним условима. Друга скулптура са снажном поруком пропагандне идеологије је модел за бисту народног хероја Саве Мунћана, рад академског сликара Петра Кубичеле. По моделу који се чува у Музеју, изливене су две бисте у бронзи и постављене у јавни простор испред две институције које носе име хероја: средњошколски центар и штампарију.

Уведена пракса да уметници након реализоване изложбе у Музеју оставе најмање један рад за музејску збирку, довела је до обогаћивања збирке радовима савремене уметности. Тако су након одржаних изложби Музеју своје радове оставили: Миливој Николајевић Кањош, Тереза Стаменковић, Ранко Вукељић, Слободан Чолић, Тамара Драган, Јована Петковић, Мелита Тодоровић... Године 2015, у сарадњи са академском сликарком Терезом Стаменковић, реализована је изложба „Знаменити људи мале вароши“ за потребе које је ауторка насликала дванаест портрета знаменитих личности Беле Цркве, а које је касније поклонила Музеју.

У оквиру ликовне збирке, чувају се слике и цртежи настали у оквиру Зимске ликовне колоније у Белој Цркви од 1982. до 1990. године, а чији је организатор био СИЗ за културу „Бела Црква“. Колонија је окупљала велики број уметника јужног Баната међу којима су: Томислав Сухецки, Милета Костић, Петру Марина, Ненад Брачић, Пал Дечов, Слободанка Шобота, Добривоје Војиновић, Јонел Поповић и многи други. Поклони које су уметници оставили након сваке колоније, данас представља значајан фонд за проучавање сликарства које је настајало осамдесетих година ХХ века.

ЗБИРКА ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ

Збирку предмета примењене уметности чини неколико комада намештаја из XIX века: четири фотеље у стилу алт-дајч, салон у рококо маниру из XIX века, медаље, као и неколицина предмета од сребра и порцелана.

Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље
Кликните на слику за детаље

ИСТОРИЈАТ

За оснивање Музеја у Белој Цркви везујемо 1877. годину и одлуку Белоцркванског магистрата да са радом отпочне Музеј у згради Магистрата.
Више

СТАЛНА ПОСТАВКА

Стална музејска поставка има традицију и континуитет од поновног оснивања музеја, 1954. године до данас.
Више

ПОСЕТА МУЗЕЈУ

Музеј у Белој Цркви се налази у центру Беле Цркве, на адреси: 1. Октобра 38, поред зграде Историјског архива Бела Црква.
Више
Top